Žena posebne energije, Danijela Radić

Postoje osobe zbog kojih bi dan trebalo da traje mnogo duže. Njima nije dovoljno ni tri života da urade sve čega se sete. Nosi ih posebna energija, ne daje im da stanu, ni da uzalud propuste dan. Ne poznajem puno takvih ljudi, tako da su oni koje prepoznam i upoznam, za mene posebni.
Damu, koju ću vam predstaviti u sledećim redovima najpre sam upoznala kao ljubitelja sportske dicipline, člana reprezentacije Srbije u ribolovu.
Odmah sam je svrstala u običnoNEobične ljude, od kojih uvek očekujem interesantne priče. Ispostavilo se da je ribolov bio samo ulaz u jedan poseban svet, svet Danijele Radić, koji je tako dinamičan i zabavan.


U vreme kad se većina odlučuje za neki od sportova, što zbog zdravlja, što zbog druženja, ona je izabrala da isproba sve ponuđeno.
Kao jedan od članova sportskog društva Agape iz Jagodine, svoju znatiželju je najpre zadovoljila trčanjem. Videla je da može da izdrži taj tempo i tako je sve počelo. Usledilo je redovno treniranje, dva polumaratona, prvi u Kruševcu, a drugi u Beogradu, na koji je otišla jer se takav spektakl ne propušta.


U Kruševcu su trčali svi Radići, suprig Ivan i ćerke Zlata i Tara. Sudeći po priči, ovo je jedna vrlo uvežbana sportska porodica. Sa prijateljima iz sportskog udruženja okušali su se u mnogim disciplinama. Tako je Danijela u društvu najbližih osetila čar noćnog uspona na Trem, vrh Suve planine. To je ujedno bio i njen prvi uspon, koji pamti najviše po rađanju jutra, a koje sa tog mesta izgleda fascinantno. Nastavila je sa osvajanjima i uživanjem u lepotama Beljanice, Rtnja, Crnog Vrha, Kablara i Ovčara.
Nakon prevazilaženja prvih “prepreka” što se uopšte aktivnosti u prirodi tiče, usledilo je jedno pravo takmičenje u kom se učestvuje i duhom i telom, kroz koje su je vodile urođena hrabrost i kako fizička, tako i psihička izdržljivost. U Trku preživljavanja u jelašničkoj klisuri, krenula je sa ćerkom Zlatom, prešla petnaest kilometara preko planine sa preprekama, koje podrazumevaju puzanje, provlačenje, preskakanje, hod po blatu i drugo. Takođe, učesnik je ( Color Running ) Trke sa bojama, koja predstavlja pravu radost za celu njenu porodicu, kao i ( Skyrunning ) Nebeske noćne trke po Avali.

Danijelu Radić doživela sam kao nekog velikog glumca, koji često menja svoj lik, zarad uloga, kojih čini mi se ima puno. Ono što je bitno, u svakoj od njih osmeh ne silazi sa njenog lica.
Malo nespojivo sa sportom, a opet vrlo autentično i lepo je ikonopisanje, koje je otkrila u sebi tokom srednjoškolsih dana. Nakon urađenog crteža Svetog Save, profesor je rešio da njen rad pošalje na takmičenje. To je bio podstrek da se okuša još jednom i ovaj put na drvetu uradi ikonu. Izabrala je najtežu, sa najviše detalja, radila je dva meseca i  nju sačuvala u svom domu. Danas se divi daru koji je tada vodio tako samouku. Kasnije je ikone radila samo kao poklon dragim prijateljima. Jedna od njih pripala je Zec Slavku, čoveku koji joj je pomogao da izbori veliku bitku u svom životu i smrša čitavih pedeset kilograma.
Pored svih pređenih kilometara, koji u njoj bude borca, postoji mesto koje je smiruje. U selu Dragocvet, nedaleko od Jagodine u kojoj živi, nalazi se njen komad raja. Tamo odlazi nakon radnog dana u gradskoj upravi. Društvo joj sem ukućana prave kuce Ada, Smoki i Mrvica.
Organska bašta zajedničko je delo Danijele i Ivana. On je zadužen za pripremu zemljišta, a ona za sađenje i okopavanje. Ponosni su vlasnici organski gajenih plodova paradajza, paprike, krastavaca, kukuruza kokičara, kelja, začinskog bilja i raznog cveća. Ovaj spisak je mnogo duži, tu je i voćnjak, pedeset žbunova aronije, jagode, a najinteresantnija od ove godine je jedna novina, kikiriki.


Baš kad pomislite “kako ova žena sve to postiže”, priča nastavlja istim tempom. Da li će vas iznenaditi ako vam kažem da se Danijela okušala i u pčelarenju i biciklizmu? Meni više ništa nije neobično vezano za nju.Retko vedra osoba i dok razgovaramo, čini mi se da ona zaista može baš sve. Nekim ljudima se ljubav ogleda na licu, pa sve i da hoće, ne mogu da je skriju. Veliku ljubav koju ima za sve životinje ovog sveta, za veterinu kojom se nažalost i pored velike želje nije bavila, ovih dana je uspela da kanališe otvaranjem sopstvenog salona Groom Room za negu kućnih ljubimaca. Uglavnom su to psi, koje izuzetno voli, ume da im priđe i da ih ulepša.Kaže da ne zna da okrene glavu kad je neka životinja u nevolji. Trudi se da pomogne kako može, pa je tako i udomila nekoliko kuca pronađenih na ulici.


Na kraju ove interesantne priče, vratiću se na početak.Sve je počelo tako što sam želela da upoznam ženu koja se bavi ribolovom, koja je nakon državnog prvenstva, predstavljajući svoj klub “Mrena” iz Paraćina, izvojevala mesto u reprezentaciji Srbije po drugi put, a koje će je sledećeg avgusta odvesti u Holandiju na svetsko takmičenje, kao jednog od predstavnika svoje zemlje. Pre nekoliko godina, takođe sa ženskom ekipom reprezentacije, zauzela je sedmo mesto na takmičenju u Sloveniji, što je za sada najveći uspeh našeg tima u svetu.
Upoznala sam ženu koja jednako dobro barata takmičarskim štapom od jedanaest metara, varjačom, makazama, olovkom, četkicom, motikom, koja pretrčava kilometre, ume da pčelari, preskače teške prepreke, ima ljubavi za sve i svakodnevno nosi osmeh kao broš.
Obična, a neobična, pozitivna u negativnom vremenu, vedra kad je tmuran dan, Danijela Radić za mene je još jedan od junaka Fotopisije, podstrek svima koji razmišljaju da odustanu i smernica onima koji još uvek traže sebe.