Njeno ime je Ljubov. Poreklom iz Rusije, sa Urala, pratila je šta joj srce govori i došla u Srbiju. Za šesnaest godina koliko je tu, pustila je korenje i zasnovala porodicu. Njen svet čine ćerka Milena, suprug Đuro i jedna bašta u kojoj svaki cvet ima svoje mesto i jednak tretman kao sve ostale biljke. Najvažniji sastojak za negu je ljubav, mnogo ljubavi, prave i nesebične.

Ljubov Drobnjak odrasla je u Ufi, glavnom gradu Baškirije, gde je završila Pedagoški fakultet i nekoliko godina radila kao učiteljica. Pošto po dolasku u Srbiju nije uspela da nađe posao u svojoj struci, u dogovoru sa suprugom rešila je da se posveti kući i porodici. Nakon nekoliko godina provedenih u Futogu, svoje gnezdo svili su u jednom mestu, nedaleko od Sombora.


Privrženost koju je još u detinjstvu osetila u svojoj ruskoj porodici, prenela je na supruga i ćerku, trudeći se da svo slobodno vreme posveti stvaranju udobnosti u novom domu. Svoje obaveze je shvatila kao hobi, unoseći u njih veliku dozu kreativnosti. U početku je vreme upotpunjavala ukrašavajući uglavnom predmete od drveta dekupaž tehnikom. Materijale za izradu istih dobijala je iz Rusije, a sama se trudila da svaki uzorak bude kvalitetan i autentičan. Znajući da takav rad nema cenu, a i da ljudi nemaju para, poklanjala je sve što nastane u njenoj maloj kućnoj radionici. Tako se danas obraduje kada kod nekog od prijatelja, na počasnom mestu u kući, primeti nešto što je izradila.

Kaže da uživa u svakom poslu vezanom za svoj dom. Ipak, najsrećnija je kad otvori vrata i oseti slobodu otvorenog prostora, miris prirode na samom kućnom pragu, gde počinje njena avantura.

Na tri ara placa svoje mesto našlo je puno raznobojnog cveća, razno voće i povrće, tako da tokom leta sve pršti od boja i mirisa. Šarene glave dalija, ruža, lavandi, koje posebno voli, kao i drugo sezonsko cveće, crvene i zelene sveže parike, paradajz pravi domaći, krastavci, tikvice, maline, jagode, zrele i sočne jabuke i kajsije, karfiol, kupus i još mnogo toga, svake sezone rađa sa još više ukusa. A Ljubov, kao što joj i samo ime govori, sa puno ljubavi daje svaki tren da se posveti bilju, nauči nešto novo, pa tako stečeno znanje nesebično podeli sa drugima.


Sem znanja, ove proizvode takođe nikad ne prodaje. Koristi ih za svoje potrebe, a ostalo poklanja prijateljima. Uzgajano na organski način, kako bi služilo očuvanju zdravlja, u današnje vreme predstavlja pravi dar od srca.

Što se ovakvog, organskog uzgoja tiče, sama priprema kompost od pepela, trave i drugih komponenti. Vremenom je rešila da proizvodi i rasad, tako da se može pohvaliti novim sadnicama, za koje je seme dobila iz Kanade, Rusije i drugih zemalja. Uživa da prati njihov razvoj od semena do same biljke, zapisuje i preporučuje dalje. Prvi put je ove godine proizvela Batat, slatki krompir, poreklom iz Južne Amerike, a od prošle godine u svojoj bašti neguje izuzetno zdravu biljku Pasji trn, koja je u Rusiji prilično gajena.


Priča o Ljubov je toliko interesantna i široka, tako da ovo nije sve što bih imala o njoj da kažem. Ova divna mlada žena, puna ljubavi za sve oko sebe, možda deluje krhko, sudeći po svemu gore navedenom. Da to nije baš tako, govori i podatak da vešto barata alatima, pa tako avanture u svojoj bašti čini još uzbudljivijim.

Od drveta i drugih materijala, potpuno sama, koristeći čekić, brusilicu, burgiju i drugo, izrađuje sve što jedna organska bašta mora da sadrži. Tako je napravila kućicu u kojoj stanuju  leptiri, bubamare, skakavci i drugi insekti čija je uloga od presudne važnosti kad je suzbijanje biljnih štetočina u pitanju. Od starih dasaka izrađuje lejere, pa tako izolovano zemljište prehranjuje heljdom i slačicom. Šta god joj dospe u ruke, komad drveta, stara česma ili zarđali ekser, Ljubov uredno sačuva, pa od toga neretko pravi dekoracije za svoju baštu. Kaže da su takvi materijali uvek upotrebljivi, imaju svoj momenat kad od odbačenih stvari postanu stalci za cveće ili šta god joj bude inspiracija. U planu joj je izrada letnjikovca i staklenika, koji će morati da budu autentični, kako bi se uklopili u ambijent.


Ćerka Milena aktivno učestvuje tako što oduševljeno fotografiše sve rukotvorine svoje majke, koje zajedno šalju baki u Rusiju, kako bi se sve tri zajedno konsultovale i radovale. Muž Đuro se šali da je zamišlja kao buduću vlasnicu nekog salaša, gde će imati još više mesta da daje prostora svojim idejama.

Na kraju, vrlo bitno je da kažem da sam ovu divnu ženu i njenu čarobnu baštu otkrila na instagarmu @moje_avanture_u_basti . Tamo, a i na fb stranici i youtube kanalu, Ljubov kroz fotografiju, snimke i vrlo interesantne propratne tekstove, nesebično deli savete vezano za svoj hobi.

Veliko mi je zadovoljstvo što su nam se virtualni putevi ukrstili, tako da sam odnedavno bogatija za još jednog prijatelja od koga imam šta pametno da čujem i čiju priču mogu da ispričam i drugima.

Sada slobodno mogu da kažem da sam upoznala osobu čije ime govori sve ono što u sebi nosi i čime nesumnjivo isijava na sve ljude, biljke i sve što dotakne. Citiraću komentar koji je jedna gospođa ostavila na njenoj stranici – Ljubov Drobnjak, topla duša sa Urala.

Teplaя duša s Urala, Lюbovь Drobnяk.

Ee zovut Lюbovь. Rodom iz Rossii, s Urala. Lюbovь sledovala tomu, čto govorilo ee serdce, i priehala v Serbiю. Za šestnadcatь let proživaniя v Serbii, ona smogla privыknutь ko vsemu novomu i sozdala semью. Ee mir sostoit iz ee dočeri Milenы, ee muža Džuro, sada i ogoroda, gde u každogo cvetka estь svoe mesto. Samoe važnoe i neobhodimoe  v uhode – эto lюbovь, mnogo lюbvi iskrenneй i čistoй.

Lюbovь Drobnяk vыrosla v stolice Baškirii Ufe, gde okončila pedagogičeskiй fakulьtet i neskolьko let rabotala prepodavatelem. Priehav v Serbiю, ona ne smogla naйti rabotu po svoeй professii i dogovorivšisь s mužem ona rešila posvяtitь sebя domu i semьe. Proživя nekotoroe vremя  v Futoge, oni sgnezdilisь nedaleko ot Sombora.

Lюbovь, kotoruю ona ispыtыvala v detstve v svoeй russkoй semьe, peredavalasь ee mužu i dočeri, staraяsь posvяtitь vse svoe svobodnoe vremя sozdaniю uюta v novom dome. Ona realizovala sebя v   hobbi, dodav  v nih mnogo tvorčestva. Pervonačalьno ona ukrašala, v osnovnom derevяnnыe predmetы, v tehnike dekupaž. Materialы dlя эtoй tehniki  ona pokupala  v Rossii i izo vseh sil staralasь sdelatь každuю rabotu v  vыsokom kačestve. Znaя, čto ručnaя rabota  bezcenna i u lюdeй net deneg, ona prosto darila  vse, čto poяvlяlosь v ee malenьkoй domašneй masterskoй. Eй očenь priяtno i radostno, kogda zamečaet, čto eё podarki zanimaюt otdelьnoe mesto v dome u teh, komu ona ih darila.

Lюbovь govorit, čto eй nravitsя lюbaя rabota, svяzannaя s ego domom. Tem ne menee, ona sčastliva, kogda ona otkrыvaet dverь i čuvstvuet svobodu, zapah prirodы prяmo u poroga, gde načinaюtsя eё priklюčeniя.

Na nebolьšom učastke zemli estь mesto dlя mnogo яrkih cvetov, različnыh fruktov i ovoщeй, tak čto letom vsё  napolneno kraskami i zapahami. Эto raznocvetnыe cvetы georginov, roz, lavandы, kotorыe Lюbovь osobenno lюbit, a takže drugie letnie cvetы, svežie krasnыe i zelenыe percы, nastoящie domašnie pomidorы, ogurcы, kabački, malina, klubnika, spelыe i sočnыe яbloki i abrikosы, cvetnaя kapusta, i mnogoe drugoe .  I Lюbovь, kak i glasit eё ime, daёt mnogo vnimaniя i lюbvi každoй travinke,  naučitьsя čemu-to novomu i, takim obrazom, beskorыstno delitьsя polučennыmi znaniяmi s drugimi.

Znaniя, kotorыmi ona obladaet i  vse, čto vыrastit v eё ogorode  nikogda ne prodaюtsя. Iz ovoщeй i fruktov ona delaet zagotovki na zimu, a takže delit svoim druzьяm.  Vыraщennыe ovoщi v ogorode bez himii – эto nastoящiй podarok ot serdca.

Čto kasaetsя rabotы v ogorode, to ona sama gotovit kompost. So vremenem ona rešila proizvoditь svoю rassadu dlя sebя, eй interesno, kak pokažut sebя semena, kotorыe bыli kuplenы  v  Kanade, Rossii i drugih stranah. Eй nravitsя sleditь za ih razvitiem ot semeni do samogo ploda. Vpervыe v эtom godu ona vыraщivaet batat, sladkiй kartofelь, rodom iz Юžnoй Ameriki, a v prošlom godu zasadila v svoem sadu oblepihu, kotoraя dovolьno populяrna v Rossii.

Istoriя Lюbvi nastolьko interesna i obširna, čto эto eщe ne vsё, čto я hotela bы skazatь. Эta prekrasnaя molodaя ženщina, polnaя lюbvi ko vsemu vokrug, možet pokazatьsя hrupkoй. O tom, čto эto ne tak, svidetelьstvuet i tot fakt, čto ona umelo upravlяet instrumentami, čto daёt  priklюčeniяm  v eё sadu bыtь bolee zahvatыvaющimi.

Ona možet iz dereva   i drugih prirodnыh materialov, soveršenno odna, s ispolьzovaniem molotka, šlifovalьnoй mašinы, sverla i mnogogo drugogo, sdelatь vse, čtobы ulučšitь i vid i kačestvo svoego ogoroda.. Poэtomu ona postroila domik dlя baboček, božьih korovok, kuznečikov i drugih nasekomыh, čьё prisutstvie v ogorode  igraet ogromnuю rolь v borьbe s vreditelяmi rasteniй. Iz starыh dosok ona delaet vыsokie grяdki, seet sidiratы. Čto bы ni popadalo eй v ruki, kusok dereva, starый kran ili ržavый gvozdь, Lюbovь ničego ne vыbrasыvaet, a ispolьzuet dlя  ukrašeniй dlя svoego sada. Ona govorit, čto takie materialы vsegda možno ispolьzovatь, prosto dolžen pridti moment, kogda ih možno preobrazitь, naprimer, v podstavki dlя cvetov ili čto-to eщe, na čto vdohnovяt ee starыe materialы. Takže u neё estь plan postroitь na seredine dvora verandu dlя otdыha, kotoraя  dolžna bыtь neobыčnoй, čtobы sočetalasь s sadom.

Dočь Milena aktivno učastvuet, s эntuziazmom fotografiruя vse rezulьtatы rabotы ee mamы. Fotografii potom otpravlяюt  babuške  v Rossiю i vtroёm raduюtsя, analiziruюt, obsuždaюt rezulьtat. Muž Džuro šutit, čto on predstavlяet ee v kačestve buduщego vladelьca usadьbы, gde u neё budet eщe bolьše mesta, dlя osuщestvleniя svoih ideй.

V konce hoču skazatь, čto я očenь rada znakomstvu s эtoй udivitelьnoй ženщinoй i s ee volšebnыm sadom v Instagram. Takže i v Facebook i na kanalu Youtube  Lюbovь čerez fotografii, videozapisi i očenь interesnыe nebolьšie tekstы s udovolьstviem delitsя sovetami o svoem hobbi.

Mne očenь priяtno, čto naši virtualьnыe puti pereseklisь, i  я stala eщe bogače za odnogo druga, ot kotorogo mne estь čto uslыšatь, i čью istoriю я mogu rasskazatь drugim.

Teperь я mogu svobodno skazatь, čto я poznakomilasь s čelovekom, čьe imя govorit vse, čto on nosit vnutri, i эto, nesomnenno, tak.