Rade Kojić: Dug je loš drug


Napisao: Rade Kojić

Fotografija: Suzana Bogdanović

“Dug nije vrljika pa da istruli”

Davno je naš narod počeo da smišlja te narodne umotvorine da bi opravdao neku situaciju ili sebi olakšao brigu oko nečega.

Meni je moj deda Vladeta jednom rekao : “Dug je loš drug”

Nekako je ta rečenica, savet, moralni čin, poruka za budućnost u mojoj glavi i životu našla plodno tle i tu pustila svoje korene, uvek me sećajući na njega i život koji je on vodio domaćinski.

Jedan tefter u kome se sa početka pisalo kome je šta dato, kada treba da se vrati i kada je vratio.

Otpozadi je bilo napisano samo uzeo – vratio. I ništa više. Ništa, nijedan datum, ni para, ni šećera, ni brašna.

Eto, četrdeset godina ono što kažu ljudi “Jedem svoj ‘leba”. Bio sam u svakojakim situacijama, prošao kroz periode kada se lepo živelo, kroz krize i besparice, kroz vreme kada sam, kada zavučem ruku u džep mogao samo da izvadim novac, domaći, strani.

Bio sam mlad i mnogo sam radilo, naravno i imalo se. Bilo je perioda kada smo sa grčem u stomaku nas trojica delili platu od deset maraka, ali sve je to prošlo.

Nemam tefter kao moj deda Vladeta, ali pamtim . Pamtim ko mi se našao kada mi je trebala pomoć i ti ljudi imaju poseban list u tefteru mog srca. Taj tefter i to što ja pamtim su nematerijalni dokazi ljubavi i pažnje.

… I tako, posle četrdeset godina me neko zaduži toliko da se uplašim da mu nikada neću moći uzvratiti istom merom. U mojih šezdeset godina i svemu što sam prošao od detinjstva do danas, ništa me nije tako uplašilo.

Odzvanja mi u ušima ono dedino “Dug je loš drug”. Uzdam se u Boga da će mi pružiti priliku da se razdužim.

Rade Kojić, rođen je 1959. godine u Jagodini.

Radi u jagodinskom Kulturnom Centru na održavanju opreme i realizaciji programa.

Po struci je elektroničar-automatičar, a po opredeljenju veliki ljubitelj motora, putovanja, prirode i života uopšte.