Osmeh za osmeh

Jedna od stvari koje sam naučila u dosadašnjem životu je činjenica da je najviše osmeha na licu onih, od kojih to najmanje očekujemo. Po zadatku prijateljice, koja ne živi u mom gradu, otišla sam u udruženje za pomoć MNRO.Znala sam i ranije da postoji baš tu gde često prolazim, ali  kao i većina mojih sugrađana, nisam razmišljala malo dublje o tim ljudima? Ko su  oni? Kako žive? Da li im je nešto u životu potrebno?  Koliko im je život teži nego nama koji svakodnevno žalimo nad banalnim stvarima?


Imam utisak da se u njihovim prostorijama zaboravi na svaki problem. Tu je njihov mali – veliki svet, prepun boja, crteža, oblika, koji sami stvaraju uz  nesebičnu pomoć vaspitača, volontera i roditelja koji su obučeni za rad sa svojom decom.
Sekretar udruženja je gospođa Koviljka Berjan, žena koja se prema svima postavlja kao majka, strpljiva, razumna, osoba puna topline.Violeta, Sanja, Maja, Jasmina, Tamara, Jelena, Marina, David, Jovan, a ima još nekih koje nisam upoznala, pet puta nedeljno u određeno vreme ulepšavaju svoj život druženjem i stvaranjem. Od svačega prave ukrase, maštovito crtaju i boje, tako da svakodnevno imaju pravu malu prodajnu izložbu ispred vrata zajedničke prostorije.Tako, ne samo da se bave umetnošću, već i uče da zarađuju,jer treba platiti račune, organizovati okupljanja, ekskurzije.


Na prvi pogled sve je šareno i deluje da je potpuno u redu. Prostor je veliki i lep, al kao i u svakoj kući i ovde uvek ima takozvanih rupa za krpljenje.Malo svojim radom, malo više uz pomoć dobrih ljudi, dovijaju se i opstaju. Ne žale se, mada uvek može bolje, ali zato naglašavaju da imaju odličnu saradnju  sa svim gradskim ustanovama, da im pomažu ljudi i organizacije i iz drugih gradova. Vole da se pohvale da se neki poznati i uspešni sete njih, pa otud i dres sa potpisima srpskih rukometnih reprezentativki, dar Dijane Radojević, rukometašice poreklom iz Jagodine.


Moj zadatak je bio da u ime moje drugarice kupim desetak čestitki, a taj odlazak se pretvorio u još nekoliko planiranih i neplaniranih. Sada, kad prolazim tuda, svratim samo da mahnem, ako nemam više vremena za druženje. Po rečima gospođe Koviljke, njima su osmeh i lepa reč velika pomoć, jer tako znaju da nisu sami.


žiro račun udruženja MNRO  155-39952-46 HALKBANK