Pojedini ljudi su rođeni sa nekakvim darom i samo je pitanje momenta u kome će ono što nose duboko u sebi da ispliva i iskaže se u pravom smislu. Mnogi se nažalost nikad ne usude da pokušaju.

Gledajući tuđe radove u drvetu, Nenad Bogdanović iz Jagodine nije krio oduševljenje i više godina je pomišljao da li bi smeo da se okuša, a da ne nastupi razočaranje. Kao zdravstveni radnik smatrao je da je talenat za duborez rezervisan za neke druge, ne gledajući sebe kao jednu od umetničkih duša.

Ipak i na svu sreću, pre godinu ipo dana nastao je njegov prvi rad, manja figura lokomotive, koju je kasnije poklonio. Verovatno su se tada pred njim otvorila ona čuvena “velika vrata”. Sledeći rad bio je impozantan, obzirom da je Nenad samouk. Radeći u hrastovom drvetu, najpre je napravio štit sa grbom Nemanjića, a zatim je usledio i drugi sa motivima Viteškog reda Zmaja i nedavno rad nazvan Zmajeva kula.

Sem hrastovog, koristi i druge vrste drveta, zavisno od teme. Na kraju, bojama na vodenoj bazi, istakne najbitnije delove. Treba napomenuti da u vreme kad su ljudi podredili sve poslove mašinama (pa čak i stvaranje nekih umetničkih dela), Nenad ostaje pri tome da sve mora da bude isključivo ručni rad. Radi postupno, vodeći računa o svakom detalju.

Kaže da se ideje same rode, ne prati trendove niti ima određenu ciljnu grupu. Nekako, do sada se pokazalo da je najviše inspirisan temama iz srednjeg veka i mitološkim bićima, što ne znači da će da se zadrži samo na njima. Ostaje da vreme pokaže svoje.

Ako vas je ova priča zainteresovala i želite da propatite Nenadov dalji rad, više informacija možete naći na njegovim facebook i instagram stranicama.