Misli

Mnogo je toga u čoveku. Istinski dobrog možeš da spustiš na bilo koje mesto ove planete, da ga postaviš među svakojake ljude I u različite prilike. On će odgovoriti onako kakav je iznutra, nikako drugačije, jer ono od čega je sazdan, neće mu dati da učini ono što on u stvari nije.



Čini mi se da je reč prijateljstvo postala suviše korišćena, tako da je u poslednje vreme izgubila na smislu i kvalitetu. Upotrebljavaju je mnogi kako bi iskazali svoju iskrenost i dobre namere. Mešaju je sa pojmom drugarstva, koje označava samo deljenje lepih i zabavnih trenutaka. U pravom smislu prijateljstvo je nešto mnogo kompleksnije i teško za opisati. Ono se mora ne doživeti, nego živeti, osetiti, dokazati, odoleti naletima sreće i tuge, bola, talasati zajedno sa našim raspoloženjem i održati glavu iznad vode. Prijateljstvo je biti srećan zbog nečije sreće, a ne poželeti ni delić nje za sebe.



Dobro je ako rešimo da nikad ne porastemo, al nikako ne smemo celog života da ostanemo mali. Jedno je biti dete u sebi I za sebe, a potpuno drugo to isto biti ostalima.



Lepota žene leži u njenom osmehu, ali samo u onom iskrenom. Misli i reči se ogledaju u očima, a mladost u duhu i želji za životom.
U tridesetim shvatamo da svet ne funkcioniše onako kako smo u dvadesetim zamišljale.
U četrdesetim smo već dobro upoznate sa svojim htenjima i mogućnostima.Izbor je na nama.
Ostajemo lepe nezavisno od godina, onoliko koliko dostojanstva u sebi nosimo.



Svako može sebe da nađe, ako se dovoljno traži, a kad se nađe, da se održi, ako to dovoljno želi. Na tom putu, čovek je sebi svetlo, ojačan duhom, čija se snaga ne meri novcem.



Ništa ne možemo držati “pod ključem”. Prijateljstvo, ni ljubav, ni datu reč. Čak i neke opipljive stvari mogu nam u nekom momentu umaći, netragom nestati i ostaviti utisak kao da ih nikad ovde nije ni bilo.
Sve ono čega se u grču držimo, rane će nam napraviti, a jedini pravi ključ za sva naša nadanja je vreme.
Otpusti… Nekad i pored hiljade pravih oslonaca, najsigurniji od svih postanemo sebi sami.



U teškim danima, kad osetim nepravdu ili bol na svojoj koži, bodrim sebe da je sutra novi dan, da moram da otvorim oči, ustanem i hodam. Nismo li svi mi kao čamci na vodi? Ni previše blizu neba, ni previše blizu dna. Iz nekih lekcija treba naučiti balans. Ako vidite da vam se približava talas ne dozvolite da vas potopi, već ga iskoristite da se izdignete iznad svojih svakodnevnih mogućnosti.