BILJANA BEZBRADICA: KLUB 14.04.


Napisala: Biljana Bezbradica

Fotografije: Suzana Bogdanović

Ima dosta stvari u životu za koje verujemo da su slučajnosti, mada kada malo bolje zavirimo u materiju, više nismo sigurni da je baš tako…

Rođena sam 14.4.1969. kao drugo dete, ne slučajno, već veoma željeno. Pogotovo mi se obradovao stariji brat, koji mi je i ime dao… “ako drug Bata ima sestru Biljanu, hoću da je i ja imam…”. Kasnije se oženio devojkom rođenom 15.4. pa smo dosta dugo moj rođendan slavili do ponoći, a snajkin od ponoći…

Kroz celo detinjstvo i odrastanje, sem pred kraj srednje škole, nisam upoznala nikoga ko se rodio tog datuma. Majka mog najboljeg druga iz treće i četvrte godine usmerenog (Šuvarovog) obrazovanja, teta Ceca bila je tada jedini “moj datum”, ono kao imenjak, prezimenjak i sl.

Potom su prošle godine studija, vrtložna dešavanja na ovim prostorima, upoznavanje zapadne kulture u Švedskoj, i ništa… Ni jedna jedina osoba sa istim datumom rođenja.

Onda “slučajno” u mom životu pojavljuje se mladić, elokventan i naočit, koji mi ubrzo postaje životni saputnik. Taj moj “bivši dečko”, kako ga često u šali zovem, a sadašnji suprug je rođen isto 14.4. ali je uvek tačno dve godine stariji.

Od tog trenutka pre više od dvadeset godina pa do danas, kroz naše živote su prošli mnogi divni ljudi “naši datumi”.

Imamo tu koleginice i kolege, medicinske sestre odabranih lekara, prijatelje sa fejsa iz raznih grupa, saputnike iz aviona, prijatelje prijatelja, koji su između ostalog zbog datuma rođenja, postali i naši prijatelji… Broj se polako uvećavao i postao dvocifren. Nažalost, neki su u međuvremenu otišli u večna lovišta, da tamo sačekaju naše novo okupljanje.

Iako su mi svi veoma dragi, oni to znaju jer uvek potenciram na našem “klanu”, ovde ću opisati možda najneobičnije upoznavanje iz mog “kluba 14.4.”

Pre dve godine, za naš rođendan, Mikojan je odlučio da nas časti vikendom u Sarajevu. Znao je za moju ljubav prema tom gradu, ali od kako se desio ratni vihor nisam bila tamo. Nekada sam tu poznavala, što bi se reklo, “kamen na kamenu”.

Pogodilo se, možda “slučajno”, da je nedelju dana pre našeg odlaska otvorena ponovo rekonstruisana žičara do Trebevića, a želja mi je bila da se i njom ponovo vozim…

O celom ovom putovanju i divnim stvarima koje su se tada dešavale, detaljnije ću pisati drugom prilikom.

Ovde ću opisati susret i upoznavanje sa dve divne sestre Merimom i Merisom, na veče našeg rođendana…


Mikojan i ja smo krenuli na Baščaršiju da jedemo naširoko poznate sarajevske ćevape. S obzirom na to, da smo ručali kod “Želje 1”, logično je bilo da za večeru isprobamo konkurentske kod “Petice Ferhatović”, najstarije ćevabdžinice.

Svi stolovi i mesta su bili zauzeti. Princip koji važi u ćevabdžinici oko mesta i stolova je, ako vidiš slobodna mesta za stolom pitaš i sedaš. Nije realno za očekivati da će ceo sto biti slobodan za dvoje ljudi. Hvala Bogu da je tako, jer ova priča poprima sada zbog toga onaj zanimljiv tok.

Ukazala su se dva slobodna mesta za stolom gde su sedele dve prelepe devojke i momak. Prilazimo, pitamo i dobijamo odobrenje da sednemo. Nekoliko trenutaka kasnije, pošto smo Mikojan i ja razmenili par rečenica, jedna od devojaka nam se obraća sa pitanjem: “da li ste vi možda iz Beograda?” Odgovaramo potvrdno uz moje pojašnjenje da smo došli u Sarajevo da proslavimo zajednički rođendan koji je baš to veče. Devojka uz nevericu i sjaj u očima saopštava da je i njenoj sestri Merisi, drugoj devojci tu za stolom, baš taj dan takođe rođendan. Merima je sestru i zeta nagovorila da za Merisin rođendan dođu iz Tuzle u Sarajevo i obeleže ga. Interesantno je i to da je “naš datum” Merisa, punila tada 26 godina, tačno onoliko koliko ja nisam bila u “Olimpijskom gradu”.

Potom, uz iskreno oduševljenje celokupnom nesvakidašnjom situacijom, fotografisali smo se  i “uvezali” za na dalje putem fejsa.

Nadam se da ću jednog dana slučajno ili namerno, uspeti da oformim ovu grupu “KLUB 14.4.”


Biljana Bezbradica, devojačko Aćimović, rođena je 1969. u Beogradu gde i danas živi i radi.

Diplomirani je inženjer arhitekture, koja je do sada kroz projektovanje ili izvođenje učestvovala u realizaciji raznovrsnih objekata, kao što su crkve, parohijski domovi, hoteli, starački i studentski domovi, poslovni i stambeni objekti, tržni centri i enterijeri prodajnih prostora…

Trenutno radi u izvođačkom preduzeću Gradina, gde sa sledećim projektom počinje novu graditeljsku avanturu u srcu Šumadije, Kragujevcu.