Jeftino putovanje za bogaćenje duha i tela

Odlučila je da joj životni moto bude  mudrost ”ako mračiš, mračno je, ako sijaš, sjajno je “. Ona je odabrala sjajniju stranu, tako da ne skida osmeh sa lica. Odabrala je svoj put i odlučno vozi po njemu. Marijana Cvetković  je jedina žena u neafirmisanom biciklističkom klubu „Ćurani“ u Jagodini.
Okružena je muškarcima, ne želi da se takmiči sa njima, ali nekad se istakne svojom upornošću. Ne odustaje ni po oluji, jer željno očekivani dan odvojen za vožnju se ne sme propustiti. U šali je u klubu zovu brat Marijana, jer ih često u toku vožnje ljudi pozdravljaju sa „zdravo momci“, ne sluteći da je među njima i jedna dama.


U ovu rekreaciju se najpre upustila sama pre tri godine. Čisto iz znatiželje vozila je po gradu i bližoj okolini, a kasnije u društvu supruga i jednog kolege je nastavila da osvaja sve veće kilometraže. Vremenom je društvo postajalo sve veće. Jedan od njih je ozbiljnije počeo da se bavi mapama i planovima za svako sledeće putešestvije. Imaju grupu na fb-u  preko koje dele obaveštenja, tako da Marijana željno iščekuje svaki novi zadatak.
Atmosfera među biciklistima je uvek zabavna, svi su prijateljski nastrojeni, dogodovština za pamćenje je puno. Bude prijatnih, malo manje neprijatnih iznenađenja, susreta sa drugim biciklistima iz Srbije, a i iz drugih zemalja.


Rado se seća entuzijasta, neobičnih ljudi, na primer jednog profesora univerziteta  koji je biciklom krenuo iz Nemačke za Bugarsku. Takođe ističe slučajno poznanstvo sa Benjaminom, koji je iz Švedske krenuo pešaka u rodnu Palestinu. Veliki utisak na junakinju ove priče ostavila je devojka, koja se iz Sofije u Bugarskoj zaputila ka Irskoj. Počastili su je ćevapima i  vodili u obilazak Jagodine. Kao pečat sećanju ostala je fotografija i naravno da postoji želja da im se putevi ponovo nekad ukrste.


Marijanina ljubav prema rekreativnom bavljenju biciklizmom je proizašla iz velike ljubavi prema svim sportovima. Povremeno trči, trenira u teretani, a nekad je trenirala i džudo. Svoje znanje geografije, koju predaje u osnovnoj školi, nadopunjuje upoznavanjem novih predela. Do sada je najdalje vozila do Vrnjačke Banje, a u planu joj je vožnja do Đerdapa.
Samo ove godine na svom dvotočkašu prešla je 5000 kilometara. Volela bi da u klubu ima društvo još žena. Poziva one koji vole da putuju, da na ovaj jeftiniji način obiđu i vide sve lepote naše zemlje. Ima ih puno i ne mogu se sagletati, niti primetiti do detalja kad putujete autom. Kao zaključak se nameće da je biciklizam jeftino putovanje, kojim se stiče bogatstvo duha i tela. Ako ste do sada mislili da to nije za vas, neka vam osmeh i priča ove mlade, svestrane žene, bude motiv da makar pokušate.