Jednostavnost ukrašena muzikom


Pre nepunih godinu dana poželela sam da pišem o ljudima koji su delima, a ne rečima govorili o sebi. O ljudima čiji se rad izdvojio po mišljenju drugih, stručnijih osoba, a ne po priči i upornom nametanju i reklami. U početku sam pisala o onima koje sam već poznavala, a kasnije su se sama otvarala nova vrata, kroz neka slučajna poznanstva i preporuke drugih. Susret sa Dragišom i Ilanom bio je dogovoren, ali nekom drugom namenom. Zaintrigirana  životnom pričom posetila sam ih u njihovom domu i odatle otišla fascinirana njihovom jednostavnošću, što ih svrstava među sve ostale o kojima sam pisala u rubrici ObičnoNEobični.


Bračni par Marinjes neobičan je na ovim prostorima po muzici koju stvara (gothic metal), a kojom se ovih dana našao među najboljim po izboru nemačkog časopisa Cute and Dangerous. Njihov album Hunt, u konkurenciji sa još preko sto bendova iz celog sveta, proglašen je za album godine po izboru publike.Ova vest bila im je neočekivana što govori o skromnosti koja ih krasi, a i o predanom radu koji je dao ovakav rezultat.Takođe, specifičnost koja ih izdvaja je njihov srpsko – švajcarski brak, koji savršeno funkcioniše i to u Ćupriji, gde su našli svoje mesto pod Suncem, stvorivši dom za sebe i svoju decu, Evgeniju i Vukana. 

Dragišinu ideju da život u Švajcarskoj zameni životom u rodnom kraju, Ilana, rođena Švajcarkinja, spremno je prihvatila ni jednom se ne pokajavši. Svoj sigurni posao u školi zamenila je mirnim životom u malom mestu, okružena zelenilom, posvećena porodici i muzici koju stvaraju zajedno. O svojim sugrađanima ima samo reči hvale. Prisećajući se početka kaže da nije bilo nimalo lako dok nije naučila osnovnu komunikaciju. Ljudi su imali razumevanja kad ode u prodavnicu, mada bilo je i  nekih neprijatnih slučajeva, ali to je za nju zanemarljivo. Danas vrlo tečno govori srpski, rešena da se prilagodi i bude deo sveta u kom živi.


Dok pričam sa njom, stičem utisak da je oduvek bila tu. Pre venčanja prešla je u pravoslavlje i sa puno ljubavi priča o tome, o postu i dobroti kojom verovatno nesvesno sija. Sem muzike, Dragiši je verni pratilac i u porodičnom poslu, pčelarstvu koje su prihvatili od njegovog dede, kako bi u rodnoj Bigrenici nastavili porodičnu tradiciju. Za sada imaju nešto preko trideset košnica.

Varate se ako mislite  da ovaj par ima sve i da tu nema mesta bilo kakvoj neostvarenoj želji. Postoji jedna, a i nije je teško ostvariti, da nastupe pred publikom u svojoj Ćupriji. Do tada, slušaćemo muziku sa albuma Hunt i čekati novi album, na kom uveliko i ozbiljno rade.