Ljudi sanjaju svakojake snove. Mislim na one maštovite, ne ružne. Neki sanjaju da imaju dobar auto, gomilu para, veliku kuću… Upoznala sam čoveka koji je sanjao da ima sopstvenu baru. Sanjao i dosanjao, naravno. Ako ne verujete rečima, fotografijama ćete sigurno poverovati.
Na putu ka selu Siljevica, udaljena 5 km od Rekovca, ušuškana na vrhu brda, nalazi se Bobanova bara. Do nje se stiže jednostavno, vrlo pristupačnim šumskim putem. Mada se može stići i autom, od skretanja kroz šumu, veće zadovoljstvo je stići pešačeći. Pogled na okolinu je neopisiv, tako da se nećete pokajati.


Sezona gljiva izmamila je mnoge gljivare i ljubitelje prirode baš u ove predele. Naš domaćin je jedan od njih. Sem toga,godinama u rekovačkoj osnovnoj školi, prenosi deci ljubav prema likovnoj umetnosti, najpoznatiji je srpski ufolog, ljubitelj cveća, starina… Ime mu je Bernard Ljubas, nadimak Boban, pa je po njemu i nazvao baru. Svoju baru.
Ovaj san je usnio pre više od deset godina. Naravno, niko u njega nije poverovao. Kao što često biva, naišao je na ismevanja, ali to ga nije pokolebalo. Do svog zamišljenog mesta pod Suncem, nije baš lako došao. Nedostajao  mu je komad zemlje, baš na ovom močvarnom mestu, koje nikom nije koristilo, ali nije bilo zainteresovanih za prodaju.
U svakoj priči, pa i ovoj njegovoj, postoji momenat kad se iznenada kockice slože, a onda se događaji sami nižu. Za jedanaest godina,od bare koja se od  trske samo nazirala, napravio je… E, ovde prestaju reči.

Za nekog ko voli da fotografiše, ovo mesto je izvor inspiracije. Gomila detalja, etno motiva, cveće… Prosto ne znate odakle da počnete i posle celog dana pomislite da je ipak ostalo još nešto nezabeleženo objektivom.
Iako je ovo mesto nazvao po sebi, Boban ga ne čuva jedino za sebe. Raduje se dolasku svakog prijatelja, poznanika, čak i onih nepoznatih ljubitelja prirode.
Zna da ugosti, nasmeje, a i da svojim poznavanjem gljiva, koje je zaista opširno, ubedi i nas sumnjičave da ih probamo.Dok se lagano kuvao gulaš, krstarili smo po bari čamcem, slušali kreketanje žaba, sakupljali pera divljih pataka. Ovde je zagarantovano da nema mesta dosadi.
Dan se polako bližio kraju, oblaci i trske su se ogledali u vodi, jato pataka je odletelo, a mi smo nažalost  krenuli kući.
Bobanova bara je mesto poput onih na koje se rado vraćate, koje preporučujete svima onima koje volite. Ja ću je preporučiti i onima koji me ne poznaju. Kao što rekoh- ako ne verujete mojim rečima, fotografijama hoćete sigurno.

Kontakt: 064 56 55 023 Bernard Ljubas